New Page 4

“Život je neizlečiva bolest,” rekao je Abraham Kuli. “Čovekov najveći zločine je što je rodjen,” tvrdio je De la Bars. Kako pesimistični, kako morbidni, kako su sasvim mučni i mračni izrazi ovih pisaca sedamnaestog veka! Da li smo i mi u dvadesetom veku krivi, možda nesvesno, za to što tako često posmatramo mračnu stranu?

“The Johannesburg Daily Star” od 16. juna 1963., izneo je priču o jugoslovenskom vozaču kamiona Vojinu Popoviću, koji je žrtvovao svoj život gledajući na najmračniju moguću stranu loše situacije u kojoj se našao.

Njegovo vozilo se sudarilo sa motociklom na kome je bilo dvoje ljudi. Videvši ih kako leže pod njegovim kamionom, očigledno mrtve, Popović je izvadio pištolj i ubio se.

Par je još uvek živ – vozač motocikla se izvukao sa lakšom povredom glave, a njegova žena je samo polomila nogu. Ali pesimista je mrtav! Mi svakako možemo da dobijemo sve, a ništa da ne izgubimo time što ćemo biti optimisti i vedri čak i za vreme kušanja.

Gledaj sa vedrije strane

Onima koji su u Božjem delu u iskušenju da se obeshrabre, Elen Vajt kaže: “Pojaviće se poteškoće da bi se isprobali vaša vera i strpljenje. Suočite se hrabro sa njima. Gledajte na vedru stranu. Ako je posao ometen, budite sigurni da to nije vaša krivica, a onda nastavite, radujući se u Gospodu.”[1] Ako ne možemo da kažemo ništa što bi ulilo nadu ili hrabrost, vedrinu ili optimizam, bolje bi bilo da ne kazemo ništa.

Govorite s verom. Svet je bolji bez vašeg krajnjeg neznanja i morbidnih sumnji. Ako imate veru u Boga ili čoveka ili sebe kažite, ako ne, bacite na policu ćutanja sve vaše misli dok vera ne dodje, Niko neće plakati zato što su vam usne neme. [2]

Neko bi možda rekao da moramo biti malo više realni nego devedesetoosmogodišnji gospodin koji je tek podigao svoju rodjendansku fotografiju. Mladi fotograf je rekao: “Nadam se da ću vas fotografisati i kada budete napunili sto.”

Na ovo je stari gospodin odgovorio: “Što da ne? Vi mi izgledate zdravo.”[3]

Priča kaže da je jedan planinski vodič rekao svojoj grupi: “Ne približavajte se ivici ponora; opasno je. Ali ako padnete, ne zaboravite da pogledate nebo. Imaćete fantastičan pogled!” [4] Da li se ovde u “gledanju svetlije strane” ipak malo preteralo? Moguće. Ali, to je ipak bolje od tmurnog pesimizma.

Da li ste sreli osobu koja kao da se žali na sve? Stvari su ili suviše slatke, ili suviše gorke, predugačke ili prekratke, predebele ili pretanke, prevelike ili premale, prevruće ili prehladne, mokre ili suve. Neko je ovaj tip ljudi opisao rečima: “Pesimista je osoba koja se žali na buku kada prilika pokuca!”

“Neprestanim zadržavanjem na mračnoj strani svojih iskustava oni (Izrailjci) su se sve više i više odvajali od Boga. Oni su izgubili iz vida činjenicu da zbog svog mumlanja kada je stala voda kod Kadeša nisu bili poštedjeni putovanja oko Edoma. Bog je za njih nameravao da učini bolje stvari. Njihova srca su trebala da budu ispunjena zahvalnošću prema Njemu zato što je njihov greh tako slabo kaznio. Ali umesto toga, oni su laskali sebi da su već mogli osvojiti zemlju samo da se Mojsije i Bog nisu mešali, oni bi sada mogli već da budu u Obećanoj zemlji. Nakon što su na sebe navukli nevolje, čineći svoju sudbinu težom nego što je Bog planirao, oni su optužbe za sve nesreće uperili na Njega. Na ovaj način su gajili gorčinu zbog Njegovog postupanja prema njima, i na kraju svime postali nezadovoljni.”[5]

Divan dan

Padala je kiša i grmelo je. Nakon jutarnje molitve, mama je upitala svoje dete: “Zašto si se molio: Hvala ti za ovaj divan dan?” Dete je odgovorilo: “Mama, moraš da naučiš da nikada ne procenjuješ dan po vremenu!”

Iako ponekad može da bude teško da gledamo sa vedrije strane kada smo u sred nevolje, ne treba da smo potišteni zbog stvari koje se još nisu dogodile. Postoji neko ohrabrenje u činjenici da iako se naši snovi nisu ostvarili nisu ni naši košmari.

“Dosta je svakom danu zla svojega,”[6] rekao je Isus. Zašto dodavati neke zamišljene nevolje sutrašnjice onim pravim današnjice?

Šetnja, priča i skok

Jedna priča kaže da je čovek stajao na ivici mosta, spreman da skoči i završi sa svim. Jedan prolaznik ga je ubedio da prvo krene u šetnju sa njim i popriča malo. Stvari sigurno nisu mogle da budu toliko loše. Ako i posle šetnje i priče još uvek bude hteo da skoči, dao je obećanje da ga u tome neće sprečavati. Nakon jednog sata šetnje i priče, oba čoveka su se vratila na most i skočila! Mi koji kažemo da imamo nadu više od svih ostalih ljudi, ne smemo da se povedemo za plimom obeshrabrenja drugih, već moramo nastojati da izvršimo moćan, pozitivan i pun nade uticaj.

Napravi limunadu

Stvari možda neće uvek biti sasvim vedre, ali barem uvek postoji vedrija strana. Igrajte igru Poliana! Ako vam život pruzi limun, napravite limunadu. Ako je vaša čaša napola prazna, ne žalite se; hvalite Boga što je još uvek napola puna. R. H. Pirson citirao je Tomasa Edisona koji je posle 187 neuspelih eksperimenata rekao: “Sada napredujemo, znamo 187 stvari koje neće upaliti!”

[1] E. Vajt, “Svedočanstva VII,” 244.

[2] Ella Wheeler Wilcox

[3] Sunshine Magazine, avgust 1963.

[4] Sunshine Magazine, oktobar 1963.

[5] E. Vajt, “Patrijarsi i proroci,” 428.

[6] Matej 6:34.

[7] Sunshine Magazine, oktobar 1963.

[8] E. Vajt, “Svedočanstva VI,” 389.