< 22. Poglavlje

Sadržaj

24.  Poglavlje >

23  ŽELJNI POLOŽAJA

Jedan luk odlučio je da više ne bude luk nego koren lale. I tako je počeo da se hvali drugim lukovima da je bolji od njih – da će porasti u prelepu lalu. Najzad je bio posejan, rastao je i na kraju postao jedan mali luk! Cela bašta mu se smejala i on je umro u ranom dobu. Izgubio je šansu da postane superiornija vrsta luka zaboravljajući u svojoj besplodnoj ambiciji da su ovom svetu potrebni i luk i lala.[1]

“Nemojte da zaobilazite male stvari tražeci veći posao. Vi možda možete uspešno da obavite mali posao ili da se obeshrabrite nastojeći da uradite veliki posao. Prihvatite se svakog posla koji treba obaviti. Radeći tako svojim rukama najbolje što možete, razvićete talente i sposobnosti za veći posao. Omalovažavanjem svakodnevnih prilika, zanemarivanjem malih stari mnogi postaju besplodni i usahli.”[2]

Koliko bi samo problema moglo da se izbegne u radu crkve kada bi svaki čovek bio zadovoljan svojim položajem, opominjući se da “unapredjenje ne dolazi ni sa istoka, ni sa zapada, ni sa juga. Bog je sudija: On jednoga spušta, a podiže drugog.”[3] Sve optužbe da su braća pogrešila mimoilazeći nas nestaće kada saznamo da “će Gospod položiti teret na one koji su više kvalifikovani za takav posao ne samo na njih, već i na one koji su ih proveravali, koji znaju koliko oni vrede, i  koji ih mogu razumno unaprediti.[4]

Ako nas je Bog pozvao na rad i ako je ovo zaista Njegovo delo, zar ne možemo da Mu poverujemo (i vidimo) da smo pozvani na pravo mesto, u pravo vreme? Uvek mi je pomalo žao studenata koji izgleda da poprilično brinu oko vremena kada će dobiti “poziv.” Detinjasto je i naivno verovati da nas je Bog pozvao da se pripremimo za službu, a da nije obezbedio mesto gde ćemo služiti. “Kao što je sigurno da je u nebeskim kućama pripremljeno mesto za nas tako je isto odredjeno posebno mesto na zemlji gde treba da radimo za Boga.” [5]

Ovo se odnosi na svakog hrišćanina, zar ne?

Neumorne noge

Božje “posebno mesto” za mene je bilo u radu sa literaturom u državi Uta gde bih posle tri meseca uspešnog rada postao pomoćnik sekretara izdavača. Ovo “odredjeno mesto” mi je pokazano “pozivom” od braće i mojim dubokim uverenjem. Nikada nisam sumnjao. Nikada nisam sumnjao da me je Bog vodio baš na onaj način koji bih ja poželeo, da sam mogao da od početka vidim kraj.

I od tada sam otkrio da moja katkad neumorna stopala dobro i mudro rade jer slede ovaj savet: “Ne dozvolite da išta odvoji vaše interese od vašeg sadašnjeg posla, dok Bog ne vidi za podobno da vam da neki drugi posao u istom polju.”[6]

Kruna ili krst

“A ti ćeš tražiti sebi velike stvari? Ne traži;” [7] “Gospod nema mesta u svom delu za one koji imaju veću želju da dobiju krunu, nego da nose krst. On želi ljude koji su više zainteresovani da obavljaju svoju dužnost nego da prime nagradu: ljude koji se više zalažu za princip nego za unapredjenje.”[8]

O, kada bi nas zaokupila briga za duše, ne bi nas uopšte brinuo nas položaj! Naš Otkupitelj koji je imao puno pravo da nas ostavi da umremo dok bi se on vratio na svoje uzvišeno mesto pored desnice Božje, “bio je toliko posvećen... radu spasavanja duša da je čak čeznuo da bude kršten krvlju.” [9] Kakva nesebična ljubav! Da li poželimo da sagnemo glave od stida?

Svi poznajemo ljude koji su dobrovoljci za neki položaj koji mole svoje prijatelje da ih preporuče, a onda kada ne uspeju jadikuju: “E kada bi braća samo znala moje sposobnosti!” Možda postoji vreme kada smo malo gurnuti u stranu ili nas zaborave i zanemare bez nekog dobrog razloga, ali uvek je bolje ispitati sebe da vidimo nije li možda greska u nama. “Moramo se čuvati samosažaljevanja. Nikada nemojte da gajite osecanje da vas ne cene koliko bi trebalo, da se vaši napori ne vrednuju.”[10]

Pogrešan metod

“Šutiraj do slave!” Ove reči u izlogu sportske obuće u Main Street, privukle su moju pažnju dok sam jedne večeri cekao voz. Ovo je možda pravi način kako da se postane slavan u fudbalu, ali tužno je što se ovaj metod koristi i u pokušaju da se stekne slava u Božjem delu. Poslušajte pažljivo: “Zavidan čovek širi otrov gde god da ide, odvaja prijatelje i podstiče mržnju i pobunu protiv Boga i ljudi. Želi da ga smatraju najboljim, najvećim ali ne tako što će uložiti hrabre, nesebične napore da postane savršen, već stojeći u mestu i omalovažavajući zasluge drugih, koje su stekli svojim naporima.  Zavidan čovek zatvara oči za dobre osobine i plemenita dela drugih. Uvek je spreman da potceni i pogrešno predstavi ono što je odlično.” [11]

Pošten ili slavan

Šekspir je napisao: “Ja nisam željan novca; ali ako je greh želeti čast, ja sam najgrešnija živa duša.” Iako nam možda nije jasno šta je Šekspir imao na umu dok je pisao ove reči, može biti da je hteo pre da bude častan nego slavan, radije da zasluži počasti nego da ih zahteva. Ovo nije pogrešno.

“Da li imaš misli koje ne smeš da izgovoriš, da ćeš možda jednog dana stojati na vrhu, intelektualne elite; da ćeš sedeti u zakonodavnoj skupštini i pomagati pri donošenju zakona neke države?

Ne postoji ništa loše u ovim snovima. Svako od vas može sebe da učini visoko cenjenim i poštovanim. Ne treba da se zadovoljite niskim dostignućima. Ciljajte visoko, i ne žalite truda da postignete visoke standarde u životu.” [12]

Ne, nije greh kvalifikovati se za visoki položaj, ali mi treba verno i stalno da se pripremamo i da prepustimo Bogu i onima koji znaju koliko vredimo i koji mogu da nas razumno unaprede da odluče kada smo spremni za više položaje.

Zasluži uspeh

“Najbolji način da se pomaknemo sa niskog položaja jeste da stalno u njemu budemo uspešni,” [13] neko mudar je rekao. I pre više od 200 godina, Josif Adison je napisao: “Nije na smrtnicima da zahtevaju uspeh, već ćemo ga zaslužiti radeći više”

“Sotona bira svoje sledbenike medju lenjivcima ali Hrist odabira za svoje učenike one koji su zauzeti poslom, bilo kad popravljaju mreže ili kad ih bacaju u more.” [14] To su oni koji verno obavljaju svoje svakodnevne poslove, koji će u vreme koje Bog odredi čuti Njegov poziv: “Popnite se više”[15] “ Ako nismo zauzeti današnjim zadatkom, možemo da propustimo zauvek tajnu uspeha u životu koju je otkrio Dizreli: “Čovek treba da bude spreman za svoju priliku onda kada ona dodje”.

Iskreno opiranje i osećaj nespremnosti za neki položaj može često da bude znak da ste podobni. Govoreći o mladim ljudima koji hode i razgovaraju sa Bogom i marljivo rade tamo gde su, sluškinja Gospodnja kaže: “Kada postoje mesta koja treba da se popune, čućete reci: “Prijatelju, popni se više.” Možda niste baš radi da napredujete, ali napredujte sa verom u Boga, unoseći u Njegovo delo sveže, iskreno iskustvo i srce ispunjeno verom koja radi kroz ljubav i pročišćava dušu.” [16]

Dobrovoljci i regruti

Jedan mladi čovek je oklevao da prihvati poziv da bude sekretar na jednoj većoj konferenciji. Jedan mladji čovek sa daleko manjim iskustvom ga je savetovao: “Ja znam šta bih ja uradio. Iskoristio bih priliku.” Iako možda izgleda čudno , dobrovoljci koji izgledaju kao hrabri i vatreni ne budu uvek najbolji vojnici. Mnogi heroji su bili nesamopouzdani regruti koji možda nikada ne bi ni otišli u vojsku da je odluka bila prepuštena njima. Ipak, kad su regrutovani ili pozvani, odredjeni ili imenovani, oni su često postajali hrabri heroji, iako su o sebi mislili da su kukavice. Biti u stanju da se kaže: “Evo me ne zato što to ja želim, već zato što je naredjeno, ne zato što su veze potegnute već po izmoljenom pozivu, ne iz želje za slavom, već iz osećaja dužnosti” donosi snagu iz očigledne slabosti. “Ponizite se pod moćnu ruku Božju da bi vas podigao u pravo vreme.”[17]

“Braćo ako nastavite da budete tako lenji, svetovni i sebični kao do sada, Bog će sigurno proći pored vas i uzeti one koji manje brinu za sebe, koji su manje željni svetovne časti i koji neće oklevati da krenu, kao i njihov Učitelj, izvan logora podnoseci sramotu. Posao će se dati onima koji će ga prihvatiti, ceniti koji će uneti njegove principe u svoje svakodnevno iskustvo. Bog će izabrati ponizne ljude koji teže da proslave njegovo ime i da unaprede Njegovo delo radije nego da veličaju i unapredjuju sebe. On ce podići ljude koji nemaju toliko svetovne mudrosti, ali su povezani s Njim, i koji će tražiti snagu i savet odozgo.”[18]

Ko je najveći?

Poznati propovednik koji je mnogo putovao ponizno je razmišljao da čovek koji putuje 20000 milja za Boga nije ništa veći heroj nego neki koji 20000 dana ostane u istom mestu. On može da bude blizi pogledu iz Božje perspektive nego većina od nas. Sledeći citat ukorava ambiciozne, neumorne sveštenike, a donosi utehu i ohrabrenje vernom laiku koji se oseća kao nevažan i neprimećen: “Medju mnogim Hristovim službenicima postoji osećanje neumornosti... želje da se uradi nešto veliko da se stvori senzacija da se uračunaju kao sposobni govornici i da se za sebe pridobije čast i odlikovanje. Kad bi takvi mogli naići na opasnosti i primiti počast koja se daje herojima oni bi se latili posla sa većom energijom. Ali živeti i raditi skoro anoniman truditi se i žrtvovati za Isusa u tajnosti, ne dobijati nikakvu posebnu slavu od ljudi – ovo zahteva čvrst princip i postojanost namere, što poseduju samo retki. Kada bi postojalo više napora da se ponizno hodi sa Bogom radeći samo zbog Hrista, a ne da bi nas videli ljudi postiglo bi se daleko više.”[19]

Vinograd

Ima mnogih koji u vinograd idu

da odgovore Gospodnjem pozivu

Ali ne sa očima samo na radu

već gledajući na veću nagradu.

Oni će sa uživanjem pored puteva raditi

Gde ih prolaznici mogu videti,

ali će redove odmah napustiti

ako ih niko neće nagraditi

Ipak loze su i na kraju vinograda

zasadjene s podjednakom brigom

i Učitelj nije zaboravio nikada

koliko ih je zasadio tamo.

I Gospod koji nas je pozvao na rad

Šta ko može, najbolje zna

Zato žurite u vinograd

Iako vas niko ne zna.

Jer grozdovi u dnu bašte

Mogu rasti na dragocenom čokotu

Njih Gospod ne bi zasadio pored puta

Gde lopovi i bezumni prolaze

A mesto gde te Gospod na rad šalje

Možda izgleda zaboravljeno

ali u Učiteljevom planu ono je

izuzetno dragoceno.

Podji na mesto koje ti je On dao

ne buni se protiv Njegovog uzvišenog plana

već  budi na zadatku do kraja vremena

makar te niko ne video,

Grozdovi na tvojoj strani vinograda

možda se pokažu da su od Esolove loze,

kad se posao završi, tada

svaki će radnik pred Njega da stane.[20]