< 3. Poglavlje

Sadržaj

5. Poglavlje >

4  ĆUTANJE JE ZLATO

Ideja da je ćutanje zlato može predaleko da ode. Koliko žena se nalazi u nekoj vrsti virtuelnog kućnog zatvora zbog bolesne usamljenosti tmurnih muževa koji veruju da je “ćutljiv” i želi da “izbegava rasprave.” Jedna od najčešćih žalbi nesrećnih žena je: “On neće da priča!” Žene takodje mogu da budu okrivljene kao “ćutljivi partneri.”

Nemamo nameru da nemetnemo mišljenje da ovi ćutljivi ljudi nikada ne govore. Oni obično kažu nešto – dovoljno da stvari učine još gorim. Oštar odgovor, mumlanje ili gundjanje pre nego smiren, inteligentan odgovor.

«Gde je nestao novac?»

“Gde si potrošila sav novac za ovaj mesec?” muž kaže ženi ili žena mužu.

Verovatno postoji zadovoljavajući odgovor do kog se može doći nakon jednog ili dva sata mirnog preračunavanja. Ali, šta se dešava? Brza razmena neljubaznih reči ovog meseca, pa sledećeg, pa sledećeg. Obe strane su suviše ponosite ili suviše krive da bi se složile da istraže večiti problem gde odlazi novac.

“Zašto toliko kasniš večeras?”

Tvoj odgovor? Hladan pogled koji pokazuje prezir zbog insinuacije da si mogao da dodješ ranije.

Čemu strah da se odgovori na laka pitanja smireno ali jasno? Ako je to bio zastoj u saobraćaju, sednica, problem sa autom, ili pomaganje prijatelju, tako i recite.

Šta si radila čitavog dana? Kažite mu. Može da vam izgleda kao glupo pitanje, ali odgovor može sprečiti da se pitanje ponovo postavi.

“Još jedan par cipela!” Podsetite ga da ste poslednji par kupili pre deset meseci – možda je zaista zaboravio – umesto što odgovarate hladnim prezirnim ćutanje.

“A što ne, tata?”

“Zato što sam ja tako rekao!” može da vam izgleda kao dovoljan odgovor, ali je zaista pogrešno da date priči takav razlog za vašu zabranu. Uvek treba da postoji razlog; zašto ga i ne reći?

Mučno ćutanje

Ima prilika kada se problemi ili razlike mogu rešiti ili raščistiti samo razgovorom o njima. Biti zadovoljan i odbijati razgovor isto može pogoršati stvar. Nema ničeg mučnijeg od susreta sa bezosećajnom tišinom kada hoćete da se pomirite sa nekim sa kim ste se svadjali.

Ovi nemi ratovi nisu ograničeni samo na domove već ih ima kako na poslu tako i u crkvi.

Jednom sam video dva čoveka u istoj kancelariji koji čak nisu bili u stanju da razmene par prijateljskih reči za vreme ručka. Ja još ne znam o čemu se tu radilo, ali drugi su primetili da se kod njih uvek vodi nema rasprava.

Jednom sam prisustvovao crkvenom skupu koji se sastajao bar deset puta da bi rešio problem medjusobnih svadja. Na svakom skupu je bilo očigledno, čak i rečeno, da pravi razlog poteškoća nije otkriven. Ali, da li mislite da je bilo ko imao hrabrosti da otkrije ključnu stvar u toj zbrci? Mnogo se govorilo, ali ćutalo se o onome što bi moglo da dovede do brzog i efikasnog rešenja. Kako velike poteškoće ćutanje može da napravi!

Koliko je udvaranja moglo da se završi srećnim brakom. Koliko samo razvoda ne bi nikad ni bilo, koliko mnogo odanih drugova moglo da bude istinski srećno, koliko crkvenih svadja i koliko radnika je moglo ponovo da se združi, samo da su ljudi mogli ponovo da počnu da razgovaraju!

NEMOJTE SUVIŠE ĆUTATI!