< 6. Poglavlje Sadržaj 8 . Poglavlje >

7  PROMENI TAJ TON

Zadovoljstvo u iritiranju

 

“Neka tvoja svetlost sija putem prijatnih reči, smirenog tona glasa. Izvadi sve žaoke iz njih molitvom Bogu za samokontrolu.” [1]

F. R. Millard je jednom govorio o nekom francuskom naučniku koji je uspeo da “stvori” pčelu bez žaoke. Zatim je citirao nekoga koji je povodom toga rekao: “Sada bi trebalo da proizvede čoveka bez žaoke!”

Koliko često ste doneli konačnu odluku za ili protiv proizvoda ili usluge neke firme samo na osnovu tona glasa prodavca ili recepcionara? Koliko je prijatnije i lakše telefonirati kada čujete osmeh u glasu službenice u centrali!

Sam ton glasa kod bebe može da izazove smeh ili plač. Divlje životinje su čuvane u dolinama time što bi im se izgovarale reči smirenim glasom. Uši psa i rep će se spustiti čak i ako su mu dobre reči izgovorene grubo. *

Sekretarica jedne izdavačke kuće u Africi mi je jednom ljubazno rekla: “Pastore, nama su katkad potrebne popravke i ukori, ali ne budite srditi dok govorite; govorite sa suzama u glasu kao što je Hristos činio.” Ona se setila ove izjave: “Sam Hristos nikada nije potiskivao istinu, ali On je nju izgovarao sa ljubavlju. Ispoljavao je vrhunsku taktičnost, i promišljenost, ljubaznu pažnju u svom ophodjenju sa ljudima. Nikada nije bio neučtiv i grub, nikada bez potrebe nije izgovorio oštru reč, nikada nije bez potrebe zadao bol osetljivoj duši. Nije kritikovao ljudsku slabost. On je vatreno razotkrivao licemerstvo, neverovanje i zlobu, ali je sa suzama u glasu izgovarao oštre ukore.” [2]

Sluškinja Gospodnja nas upozorava da ne pokušavamo da ukoravamo čak i istim rečima koje Hristos koristio. Poslušajte razloge: “Hristos je ponekad ukoravao sa oštrinom a u nekim slučajevima može biti neophodno da tako činimo, ali bi trebalo da imamo u vidu da je Hristos znao tačno stanje onih koje je ukoravao i koliko ukora oni mogu da podnesu, i šta je bilo neophodno da bi se njihov pogrešan smer popravio, a znao je i kako da saoseća sa grešnikom, da uteši nesrećnika i ohrabri slabog. On je znao kako da sačuva dušu da ne klone duhom i da je nadahne nadom, jer je On bio upoznat sa pravim motivima i posebnim iskušenjima svakog uma. On nije mogao da pogreši.” [3]

 

 

 

 

Zadovoljstvo u iritiranju *

 

Da li ste nekad u iskušenju da pomislite da neki ljudi uživaju da govore sarkastično i odsečno, da uživaju u povredjivanju drugih svojim rečima? Iako zvuči čudno, moguće je da ste u pravu. «Neki koji govore da su Hristove sluge toliko su dugo gajili demona neljubaznosti tako da su počeli da vole ovaj neposvećeni deo sebe i da uživaju u izgovaranju reči koje su neugodne i iritirajuće. Ovi moraju da se obrate da bi ih Hristos priznao kao svoju decu.” [4]

Mi moramo da govorimo istinu, ali na takav način da od drugih ne stvaramo neprijatelje, već koliko je god moguće prijatelje. Izvadite sve “žaoke” iz svojih reči. “Riječ vaša da biva svagda u blagodati, solju začinjena,” [5] ne pobiberene. Slane reči, one koje daju ukus, baš kakav treba, ne prazne i beznačajne, niti ljutite i osorne.

 

PAZITE NA NAČIN GOVORA *


 

 

[1] Child Guidance, 240.

[2] E. Vajt, “Čeznja Vekova,” 353.

[3] E. Vajt, “Svedočanstva IV,” 66.

[4] E. Vajt, “Posvećen Život,” 16.

[5] Kološanima 4:6.

 

< 6. Poglavlje Sadržaj 8 . Poglavlje >