Sadržaj

Sprovedena je jedna anketa medju 12000 kupaca da se otkrije zašto su više voleli odredjene prodavnice. Većini su se svidjale niske cene, ali nasmejani prodavci su imali još bolju prodju. Čije se srce ne zagreje u blizini iskrenog osmeha! Šta bi se dogodilo kada bi se svi smešili samo malo više?

A izreka: “Imaj osmeh na licu i imaće ga i svet”, nikad nije bila tačnija.

Osmeh

Lakše je smejati se

Neki od nas misle da se osmehuju, ali na njima se vidi samo bolesno cerenje. Potrebno je pedeset i osam mišića manje za osmeh nego za mrštenje, ali pokušajte da napravite zaista veliki osmeh za svakoga koga vidite u toku jednog dana i proverite da li će vas vaših četrnaest “mišića za smeh” već uveče zaboleti. Ja sam pokušao, i znam da je moguće osmehivati se dok ne zaboli! Ali “upala mišića za osmeh” će uskoro nestati ako nastavite sa navikom osmehivanja, a tako će nestati i sumnje vaših prijatelja da radite nešto ispod žita. Možda će biti trenutaka kada je osmeh neprikladan, ali ove prilike su zaista retke. Retko nekoga optužuju da se previše smeje, ali izraz “kiselo lice” može češće da se čuje.

“Molim vas, izgledajte prijatno. Čim napravim snimak možete da povratite svoj prirodni izraz.” Ove insinuacije fotografa većina od nas shvati kao potrebne.

Smeško

H. P. Godmin govori o tome kako je nakon 40 godina odsustva ponovo došao u svoj rodni grad. Video je modernu prodavnicu na kojoj je sijala neonska reklama “Kod Smeška”. To ga je podsetilo na jednog momka od pre četrdeset godina, dete siromašnih roditelja koji su živeli u “ozloglašenom delu grada.” Svi su izgledi bili da on neće baš uspeti u životu. Ali on je posedovao jedan neprocenjiv dragulj – sunčani osmeh i želju da pomogne drugima ne misleći na nagradu. Zato je i dobio nadimak Smeško. Iako je bilo teško poverovati, ova vrlo moderno uredjena prodavnica pripadala je Smešku. Njegov osmeh koji je poticao od iskrene dobrote nije ga napuštao kroz teška vremena, uključujući i veliku ekonomsku krizu ranih tridesetih. Kao što neko reče o njegovom uspehu: “Ne možeš da prskaš miris po drugima, a da ne padne i na tebe!”

Pokušaj

Pator J. N. Hunt na institutu za literarne evandjelist citirao je pastora Adlai Esteba: “Osmeh je svetlost koja osvetljava lice i vatra koja greje srce.” Oba pastora znaju kako da se smeše i uspešni su u ophodjenju sa drugima. Ako želiš da budeš uspešan, radi ono što uspešni rade. Osmeh je u tome veoma važan.

Ako vam se ne svidjaju lica ljudi koje srećete pokušajte da ih promenite menjajući svoje sopstveno. Moguće je da njihova lica samo odslikavaju vaš izraz. Vi zapravo možete da stvarate vrstu ljudi koju želite da srećete. Pokušajte. Literarni evandjelisti i mnogi drugi to rade svakog dana.

Univerzalni jezik

Kad neko napusti svoju rodnu zemlju, uskoro otkriva da jezik zaista može da bude prava prepreka izmedju ljudi. Zato su ljudi godinama nastojali da izmisle univerzalni jezik. Jedan dovitljiv čovek je sastavio jezik koji se zove esperanto. Ovaj jezik, zamišljen da bude većini lak za učenje načinjen je da bi umanjio problem jezičkih prepreka.

U Južnoj Africi postoji jezik Fanegelo koji ako se nauči, omogućuje Evropljanima da uspešno komuniciraju sa Afrikancima iako ni jedni ni drugi ne moraju da uče izvorni jezik onih drugih.

Čini mi se da postoji jezik koji je istinski univerzalan - jezik osmeha. U njemu nema dugačkih lista reči za pamćenje, nema grlenih glasova, niti coktanja niti su potrebne bilo kakve promene kada idemo iz sela u selo niti iz plemena u pleme. Izgleda da svi razumeju ovaj jezik bez prevodioca. Vi se nekome predstavljate kao hrišćanin. “Vi želite da mu kažete šta to znači. Želite da kažete: “Svidjaš mi se”, “hoću da budem tvoj prijatelj”, “Bog tebe voli”, “Predstoji nešto bolje što će doći”, “Želim da se sretnemo u Bozjem carstvu!” Ali on razume samo sapo, a pored engleskog ti raspolazeš sa 500 reči zulua koje teško mozeš da sastaviš u neku smislenu celinu. Pa šta ćeš učiniti? Smešiš se i rukuješ se. Da li razume? Naravno. Kako znaš da te razume? Kaže ti – osmehom. Izgleda da kaže: “Da. Hvala ti. Biću tamo!”

Bezubi osmeh je bolji nego nikakav

U jednoj bolnicu u San Bernardinu, u Kaliforniji, bila su dva čoveka koja su zbog paralize vrlo slabo govorila, ali u trenutku kada sam ušao u njihovu sobu rekli su ovim divnim jedva čujnim jezikom: “Tako mi je drago što te vidim. Drago mi je što si došao. Ne postoji niko koga bih radije voleo da vidim da ulazi kroz ta vrata!” A jedan od njih nije imao ni jedan jedini zub kojim bi mogao da se pohvali, a onaj drugi koga su zvali Srećko imao je samo par, i to u vrlo nepovoljnom stanju. Ali kako divne osmehe su oni imali. Kolika je šteta što neki od nas propuštaju da iskoriste ova moćna sredstva komunikacije samo zbog malog razmaka izmedju dva prednja zuba!

Isus se smeši

Poznavao sam jednog kolportera koji se plašio da se glasno nasmeje, jer bi tako, mislio je, pogrešno predstavljao Hrista. Istina je da nema mesta za vulgarnu neobuzdanost, ali “mnogo je onih koji gaje pogrešnu ideju o životu i karakteru Isusa Hrista. Oni misle da u njemu nije bilo topline i vedrine, da je On bio strog, oštar i neveseo. U mnogim slučajevima čitavo religijsko iskustvo je obojeno ovakvim mračnim pogledima.”

“Naš Spasitelj je bio duboko ozbiljan i veoma revan ali nikada sumoran niti mrzovoljan... Religija Isusa Hrista uliva mir, kao gledanje u reku. Ona ne gasi svetlo radosti; ne usteže vedrinu niti skriva veselo, nasmejano lice.” [3]

“Deca mrze sumornost i tugu. Njihova srca reaguju na vedrinu, radost, ljubav... Smejte se roditelji; osmeh na lice učitelji. Ako je vaše srce tužno, neka vaše lice to ne pokazuje." [4]

Vaše reči možda neće uvek doći do razuma onoga kome pokušavate da pomognete, ali vi znate “univerzalni jezik.” On doseže do svakog srca. Koristite ga često!

[1] Verna Fuller Young, “Sunshine Magazine”, septembar 1963.

[2] Sunshine Magazine, avgust, 1963.

[3] E. Vajt, “Put Hristu,” 120, 121.

[4] Child Guidance, 147, 148.