|
Mnogobrojni su putevi
kojima nam se Bog objavljuje i kojima nas dovodi u vezu sa sobom. Priroda se
stalno obraća našim čulima. Iskreno srce biće dirnuto Božjom
ljubavlju i slavom koje se otkrivaju u delima Njegovih ruku. Osetljivo uvo
čuje i razumeva poruke koje Bog upućuje preko prirode. Zelena
polja, veličanstveno drveće, pupoljci i cvetovi, oblak koji
prolazi, kiša koja pada, potok koji žubori, lepote neba, sve to govori našem
srcu i poziva nas da se upoznamo sa Onim koji je sve stvorio.
Naš Spasitelj za svoje dragocene
pouke uzimao je primere iz prirode. Drveće, ptice, cveće u
dolinama, brežuljci, jezera, prekrasno nebo, kao i događaji i okolnosti
iz svakodnevnog života, sve to blo je povezano sa rečima istine, da
bismo se tako što češće sećali Njegovih pouka, čak i
usred nametljivih briga kojima je ispunjen čovekov mučni život.
Bog bi želeo da se Njegova deca dive Njegovim delima, da
uživaju u jednostvnoj, tihoj lepoti kojom je ukrasio naš zemljski dom. Bog je
ljubitelj lepote, ali više od svake spoljašnje privlačnosti On voli
lepotu karaktera; On bi želeo da negujemo nevinost i jednostavnost, tihe
vrline cveća.
Kad bismo hteli da slušamo, Božja dela stvaranja pružila bi nam dragocene
pouke o poslušnosti i poverenju. Od zvezda, koje na svojim vevidljivim
stazama kroz prostor iz veka u vek putuju određenim smerom, pa sve do
najmanjeg atoma — sve u prirodi pokorava se volji svog stvoritelja. A Bog se
brine o svemu i održava sve što je stvorio. Onaj koji u svojoj ruci drži
nebrojene svetove u beskrajnom prostoru istovremeno se stara za potrebe malog
smeđeg vrapca koji bezbrižno peva svju jednostavnu pesmicu. Nebeski Otac
nežno bdi nad svima — nad ljudima koji odlaze na svoj svakodnevni teški rad i
nad onima koji se mole; nad onima koji uveče idu na počinak i nad
onima koji ustaju ujutro; nad bogatašem koji se gosti u svojoj palati i nad
siromahom koji okuplja svoju decu oko oskudnog stola. Nema prolivene suze
koju Bog nije video. Nema osmeha koji On nije zapazio.
O, kad bismo u to potpuno verovali, oslobodili bismo se svih nepotrebnih
briga! Naš život ne bi bio tako pun razočarenja kao što je sad; jer sve
svoje brige, i male i velike, predali bismo u ruke Bogu, koga ne zbunjuje
njihova množina niti preopterećuje njihova težina. Mi bismo tada uživali
u duševnom miru koji mnogi već dugo nisu osetili.
Dok vaša čula uživaju u privlačnoj lepoti Zemlje, mislite o svetu
koji će doći, svetu koji će doći, svetu koji nikad
neće poznavati zlokoban žalac greha i smrti; u kome lice prirode
neće više biti prekriveno senkom prokletstva. Pokušajte da zamislite dom
spasenih, ali imajte na umu da će on biti mnogo slavniji od svega što bi
čak i najrazigranija mašta mogla sebi da predstavi. U raznovrsnim Božjim
darovima u prirodi vidimo tek najslabiji odsjaj Njegove slave. Pisano je:
“Što oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe, ono
ugotovi Bog onima koji ga ljube.” (1.Korinćanima 2,9)
Pesnik i prirodoslovac mogli bi mnogo da prićaju o prirodi, ali sa
najvećim poštovanjem u lepoti Zemlje uživa hrišćanin, jer
prepoznaje delo ruku svog Oca, vidi Njegovu ljubav u cvetu, i grmu i drvetu.
Niko ne može poptpuno da ceni značaj brega, doline, reke i jezera ako ih
ne gleda kao vid Božje ljubavi prema čoveku.
Bog nam govori preko dela svog proviđenja i preko uticaja svog Duha na
naše srce. Iz prilika i okolnosti, iz promena koje se svakodnevno odigravaju
oko nas, možemo izvući dragocene pouke, ako je naše srce otvoreno da ih
shvati. Psalmista, prateći dela Božjeg proviđenja, kaže:”Dobrote je
Gospodnje puna Zemlja!” (Psalam 33,5) “Ko je mudar, neka zapamti ovo, i neka
poznaju milosti gospodnje!” (Psalam 107,43)
Bog nam govori u svojoj Reči. U njoj imamo najjasnije otkrivenje
Njegovog karaktera, Njegovog postupanja prema ljudima, i velikog dela
otkupljenja. U njoj pred nama protiče istorija
patrijaraha i proroka i drugih svetih ljudi iz starine. Bili su to “ljudi
smrtni kao i mi” (Jakov 5,17). Mi ih gledamo kako se
bore sa obeshrabrenjem koje i nas obuzima, kako padaju u iskušenjima kao mi
što mi padamo, i kako ipak hrabro ustaju i pobeđuju Božjom milošću:
i gledajući, stičemo hrabrost u svojoj težnji za pravdom. I dok
čitamo o dragocenim iskustvima koja su im bila data, o videlu i ljubavi
i blagoslovu u kojima su mogli da uživaju, o delu koje su obavili
milošću koja im je bila udeljena, duh koji je njih nadahnjivao i u našem
srcu rasplamsava plamen svetog takmičenja, čežnje da im budemo
slični karakterom — da kao i oni hodimo sa Bogom.
Isus je rekao za starozavetne spise — a koliko se to više odnosi na
novozavetne — “i ona svedoče za mene” (Jovan 5,39),
Otkupitelja, Onoga u kome je centar svih naših nada u večni život! Da,
cela Biblija govori o Hristu. Od prvog izveštaja o stvaranju — “i bez nje
ništa nije postalo što je postalo” (Jovan 1,3) — sve
do završnog obećanja: “i evo ću doći skoro” (Otkrivenje
22,12), čitamo o Njegovim delima i slušamo Njegov glas. Ako želite da se upoznate sa Spasiteljem,
proučavajte sveto pismo.
Napunite celo svoje srce Božjim rečima. One su živa voda koja gasi vašu
goruću žeđ. One su živi hleb sa Neba. Isus objavljuje: “Ako ne
jedete tela Sina čovečijega i ne pijete krvi njegove, nećete
imati života u sebi!” A onda sam objašnjava: “Reči koje vam ja rekoh duh
su i život su!” (Jovan 6,53.63) Naše telo izgrađeno je od onog što
jedemo i pijemo, i kao što je to u telesnom životu, tako je i u duhovnom: ono
o čemu razmišljamo udahnjuje raspoloženje i silu našoj duhovnoj prirodi.
Otkupljenje je tema u koju bi i anđeli hteli da zavire; njome će se
baviti i o njoj će pevati otkupljeni u toku beskrajnih vekova
večnosti. Zar nije i sada vredno pažljivog razmišljanja i
proučavanja? Beskrajno Isusovo milosrđe i Njegova beskrajna ljubav,
žrtva koju je prineo nas radi — sve nas poziva na najozbiljnije i
najsvečanije razmišljanje. Treba da razmišljamo o misiji Onoga koji je
došao da spase svoj narod od greha njihovih. I dok tako budemo razmatrali
nebeske teme, naša vera i ljubav postajaće sve jače a naše molitve
sve ugodnije Bogu, jer će u njima biti sve više vere i ljubavi. One
će biti razumne i vatrene. Naše poverenje u Isusa biće sve
čvršće i svakohg dana sticaćemo živa iskustva sa Njegovom
silom da “može zauvek spasiti one koji po njemu dolaze k Bogu”. (Jevrejim 7,
25)
Dok budemo razmišljali o Spasiteljevom savršenstvu, poželećemo da se
potpuno preobrazimo, da se u man obnovi Njegov bezgrešni lik. Mi ćemo
biti gladni i žedni da postanemo slični Onom koga obožavamo. Što se naše
misli budu više bavile Hristom, to ćemo više o Njemu govoriti drugima i
ptpunije Ga predstavljati svetu.
Biblija nije pisana samo za teologe; nasuprot, ona je namenjena običnim
ljudima. Velike istine, neophodne za spasenje, u njoj su otkrivene jasno kao
dan; i niko neće pogrešiti niti zaći sa puta osim onih koji se
povode za svojim ličnim mišljenjem umesto za jasno otkrivenom Božjom
voljom.
Mi ne smijemo da se povodimo za tvrđenjima bilo kog čoveka o onom
što uči Pismo, već moramo sami za sebe da proučavamo Božje
reči. Ako dozvolimo drugima da umesto nas misle, osakatišćemo svoju
snagu i ograničiti svoje sposobnosti. Plemenite moći uma mogu
zakržljati ako ih nerazvijamo razmišljanjem o temama koje su vredne da se
njima bavimo, pa tako možemo izgubiti sposobnost razumevanja dubokog
značenja Božje reči. Um će se razvijati ako ga zaposlimo
proučavanjem međusobne razumevanja dubokog značenja Božje
reči. Um će se razvijati ako ga zaposlimo proučvanmem
međusobne povezanosti biblijskih tema, upoređivanjem pisma sa
pismom, duhovne istine sa duhovnom istinom.
Za jačanje uma ništa nije korisnije od proučavanja Pisma . Ni jedna druga knjiga nema tliko snage da uzdigne
misli, da oživi sposobnosti, kao Biblija svojim dubokim, oplemienjujućim
istinama. Kad bi Božju reč proučavali onako kao što bi trebalo,
ljudi bi se odlikovali širinom uma, plemenitošću karaktera,
čvrstinom namera, kakve se danas retko sreću.
Međutim, od užurbanog čitanja Pisma malo je koristi. Neko može da
pročita celu Bibliju i da opet propusti da vidi njenu lepotu ili shvati
njemo duboko i sakriveno značenje. Znatno je korisnije proučavati
jedan odlomak sve dok njegovo značenje ne postane potpuno jasno, a
njegov odnos prema planu spasenja očevidan, nego čitati brojna
poglavlja bez neke određene namere i bez sticanja korisnih pouka. Neka
Biblija bude uz vas! Kad vam se pruži prilika, čitajte je; urezujte
tekstove u svoje pamćenje! Čak i dok hodate ulicama, možete
izdvojiti neki stih, razmišljati o njemu i tako ga urezivati u pamćenje.
Mi ne možemo steći mudrost bez ozbiljnog, pažljivog proučavanja i
molitve. Neki delovi Pisma zaista su tako jasni da ih niko ne može pogrešno
shvatiti; ali ima i takvih čije značenje ne leži na površini, ne
vidi se na prvi pogled. Pismo se mora upoređivati sa pismom. Mora se
brižljivo proučavati, sa molitvom i razmišljanjem. I takvo
proučavanje biće bogato nagrađeno. Kao što rudar otkriva žile
dragocene rude sakrivene ispod Zemljine površine, tako će i onaj koji
istrajno proučava Božju reč kao da traži zakopano blago
pronaći istine najveće vrednosti, koje su bile sakrivene od pogleda
nemarnog tagača. Nadahnute reči, ako se ozbiljno prime u srce,
postaće slične potocima koji teku sa
izvora života.
Bibliju nikad ne smemo proučavati bez molitve. Pre nego što otvorimo
njene stranice treba da tražimo prosvetljenje od svetog Duha, i ono će
nam biti dato. Kad je Natanailo došao Isusu, Spasitelj je uzviknuo: “Evo
pravog Izrailjca u kome nema lukavstva!” Natanailo reče: “Kako me
poznaješ?” Isus odgovori: “Pre nego te pozva Filip vedeh te kada bejaše pod
smokvom!” (Jovan 1,4u.48) Isus će i ns videti na tajnim mestima molitve
ako od Njega budemo tražili videlo da možemo da znamo šta je istina.
Anđeli iz sveta videla biće sa onim koji
ponizno traže da im Bog pokaže put.
Sveti duh uzdiže i proslavalja Spasitelja. Njegova dužnost je da nam
predstavi Hrista, čistotu Njegove pravednosti i veliko spasenje koje
imamo u Njemu. Isus kaže: “On će... od mojega uzeti, i javiće vam!”
(Jovan 16,14) Duh istine jedini je uspešni učitelj božanske istine. Koliko
je Bog ljubio ljudski rod kad je dao svog Sina da umre za njega i odredio
svog Duha da bude učitelj i stalni vodič ljudima!
|