|
Mnoge, naročito one koji su mladi u hrišćanskom životu,
često uznemirava ono što navodi na sumnju. U Bibliji postoje brojni
tekstovi koje oni nebogu da objasne, ili čak razumeju, i sotona ih
koristi da pokoleba njihovu veru u Pismo kao Božje otkrivenje. Oni pitaju:
“Kako mogu da upoznam pravi put? Ako je Biblija zaista Božja riječ, kako
se mogu osloboditi takvih sumnji i nedoumica?”
Bog nikada ne traži da verujemo ako nam ne pruži dovoljno dokaza na kojima možemo
da utemeljimo svoju veru. Njegovo postojanje, Njegov karakter, istinitost
Njegove riječi, sve to potvrđeno je dokazima koji se obraćaju
našem razumu; a takvih doakza ima puno. Ipak, Bog niakada nije uklonio
mogućnost za sumnju. Naša vera mora da počiva na ličnom
osvedočenju, a ne na nabrajanju dokaza. Oni koji žele da sumnjaju
imaće priliku; dok će oni koji stvarno čeznu da upoznaju
istinu naći obilje dokaza na koje mogu da oslone svoju veru.
Nemoguće je ograničenom umu da u potpunosti razume karakter ili
dela Beskonačnog. I najoštrijem intelektu, najobrazovanijem umu, sveto
Biće uvek će morati da ostane obavijeno velom tajanstvenosti. “Možeš
li ti tajne Božje dokučiti, ili dokučiti savršenstvo
Svemogućega? To su visine nebeske, šta ćeš učiniti? Dublje je
od pakla, kako ćeš poznati?” (O Jovu 11,7.8.)
Apostol Pavle uzvikuje: “O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Božjega!” Kako
su neispitljivi njegovi sudovi i neistražljivi njegovi putovi!” (Rimljanima
11,33) Iako su “oblak i mrak oko njega”, “blagost i pravda podnožje su
prestolu njegovu.” (Psalam 97,2) Mi smo toliko kadri da shvatimo Njegovo
postupanje sa nama i pobude koje Ga pokreću koliko nama treba da možemo
razabrati bezgeraničnost Njegove ljubavi i milosti koje su sjedinjene sa
beskrajnom silom. Od Njegovih namera možemo da razumemo onoliko koliko je za
nas dobro da znamo; a za ono što je više od toga moramo da se oslonimo na
svemoćnu ruku, na srce puno ljubavi.
Božja reč, kao i karakter njenog božanskog Autora, iznosi tajne koje
ograničena bića nikad neće moći u celini da razumeju. Pojava
greha u svetu, Hristovo utelovljenje, novorođenje, vaskrsenje i brojne
druge teme kojima se Biblija bavi, tajne su suviše duboke da bi ih ljudski um
mogao objasniti ili čak sasvim razumeti. Međutim nemamo razloga da
sumnjamo u Božju reč samo zato što ne možemo da razumemo tajne
Božjeg proviđenja. I u svetu prirode stalno smo okruženi tajnama koje ne
možemo da spoznamo. I najskromniji oblici života problem su koji ni
najmudriji filozofi nisu kadri da objasne. Na sve strane nailazimo na
čuda koja nadmašuju našu moć razumevanja. Smemo li onda da budemo
iznenađeni što i u duhovnom svetu ima tajni koje ne možemo da
dokučimo? Teškoća je jedino u slabosti i ograničenosti
ljudskog uma. Bog nam je u Pismu pružio dovoljno dokaza o božanskom karakteru
svetih spisa, i mi ne smemo da sumnjamo u Njegovu reč zato što ne možemo
da razumemo sve tajne Njegovog proviđenja.
Apostol Petar kaže da u Pismu postoje “neke stvari teške razumeti, koje
nenaučeni i neutvrđeni izvrću... na svoju pogibao”. (2.
Petrova 3,16) Teška mesta u Pismu nevernici su iznosili kao dokaz protiv
Biblije; ali, daleko od toga, ona snažno potvrđuju da je Biblija stvarno
božanski nadahnuta. Kad bi Biblija davala samo izveštaje o Bogu koje bismo
lako mogli da shvatimo, kad bi Njegovu veličinu i veličanstvo mogli
da razumeju ograničeni umovi, tada ona ne bi nosila nepogrešiv
pečat božanskog autoriteta. Upravo veličina i nedokučivost
tema o kojima se govori treba da nas nadahnu verom u Bibliju kao Božju
reč. Biblija otkriva istinu sa takvom jednostavnošću i tako je
savršeno prilagođava potrebama i težnjama ljudskog srca da to zadivljuje
i očarava i najobrazovanije umove i istovremeno osposobljava skromne i
neobrazovane da upoznaju put spasenja. Ipak, te jednostavno iskazane istine
usmeravaju um na tako uzvišene i dalekosežne teme, i tako su beskrajno iznad
moći ljudskog razumevanja, da ih možemo prihvatiti samo zato što ih je
objavio Bog. I plan spasenja otkriven nam je tako da svako može da vidi
korake vere prema Gospodu Isusu Hristu, da bi se spasao onako kako je to Bog
odredio; ipak ispod tih istina, koje se naoko tako lako razumeju, leže tajne
koje sakrivaju Božju slavu — tajne koje nadmašuju moći uma koji ih
proučava i iskrenog tragača za istinom nadahnjuju strahopoštovanjem
i verom. Što više proučava Bibliju, to se produbljuje njegovo
ubeđenje da je to reč živoga Boga i ljudski razum klanja se
veličanstvu božanskog otkrivenja.
Priznati da ne možemo potpuno da shvatimo velike istine Biblije znači
samo prikloniti se pred činjenicom da je ograničeni um nesposoban
da shvati neograničeno; da čovek svojim ograničenim, ljudskim
znanjem ne može da razume namere Sveznajućeg.
Zato što ne mogu da proniknu u sve njene tajne, sumnjalice i nevernici
odbacuju Božju reč; a ni svi oni koji kažu da veruju Bibiliji nnisu
slobodni od opasnosti na ovom polju. Apostol kaže: “Gledajte, braćo, da
ne bude kad u kome od vas zlo srce neverstva da odstupi od Boga živoga!” (Jevrejima
3,12) Pravo je da duboko istražujemo biblijska učenja i ispitujemo
“dubine Božje” (1. Korinćanima 2,10) onoliko koliko su otkrivene u
Bibliji. Iako “što je tajno ono je Gospoda Boga našega”, ono što je otkriveno
“naše je i sinova naših”. (5. Mojsijeva 29,29) Međutim sotona nastoji da
izopači istraživačke sposobnosti ljudskog uma. Prilikom
proučavanja biblijskih istina do izraza dolazi svojevrsna gordost, jer
ljudi postaju nestrpljivi i osećaju se poraženi ako svaki tekst Pisma ne
mogu da objasne na svoje zadovoljstvo. Drže da bi ih suviše ponizilo
priznanje da nisu sposobni da priniknu u Božju riječ. Nisu spremni da
strpljivo čekaju dok Bog ne nađe za dobro da im otkrije istinu. Misle
da je njihova ljudska mudrost dovoljna da bez ičije pomoći shvate
Pismo, a pošto to ne uspevaju, oni u stvari odriču Bibliji njen
autoritet. Istina je da brojne teorije i doktrine, za koje se smatra da
proističu iz Biblije, nemaju nikakvog temelja u njenom učenju i
suštinski se suprote celom glasu Nadahnuća. Sve
to u mnogim umovima izazvalo je sumnju i zbunjenost. Međutim, za to ne
treba optuživati Božju reč, već čovekovo izvrtanje Pisma.
Kad bi stvorenim bićima bilo moguće da savršeno razumeju Boga i
Njegova dela, ona bi, postigavši taj cilj, izgubila svaku mogućnost da
dalje razvijaju um i srce. Bog više ne bi bio najviši; a čovek,
dostigavši granicu znanja i sposobnosti, prestao bi da napreduje. Zahvalimo
Bogu što nije tako! Bog je stvarno beskrajan; u njemu je “sve blago
premudrosti i razuma”. (Kološanima 2,3) Ljudi bi mogli celu večnost stalno
da proučavaju, stalno da uče, a da opet nikad ne iscrpu riznice
Božje mudrosti, Njegove dobrote i sile.
Bog želi da se Njegov narod već u ovom životu stalno sve bolje upoznaje
sa istinama Njegove reči. Postoji samo jedan način da se stekne ovo
znanje. Božju reč možemo da razumemo jedino kad nas prosvetli onaj isti
Duh preko koga je reč bila data. “Tako i u Bogu što je niko ne zna osim
Duha Božjega”; “jer Duh sve ispituje, i dubine Božje”. (1. Korinćanima 2,11.10) Spasitelj je svojim sledbenicima obećao: “A kad
dođe On, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu... jer će od
mojega uzeti, i javiće vam.” (Jovan 16,13.14)
Božja namera je da čovek razvija svoje sposobnosti rasuđivanja; a
proučavanje Biblije jača i oplemenjuje um bolje do bilo kog drugog
proučavanja. Međutim, moramo se čuvati obožavanja razuma, jer
on podleže slabostima i nedostacima ljudskog roda. Ako ne želimo da nam Pismo
bude nerazumljivo, tako da ni najjasnije istine ne možemo da razumemo, moramo
imati jednostavnost i veru malog deteta, biti spremni da učimo i toplo
se molimo za pomoć Svetog Duha. Svest o Božjoj sili i mudrosti našoj
nesposobnosti da shvatimo Njegovu veličinu treba da nas nadahne
poniznošću, i Njegovu reč treba da otvaramo kao da stupamo u
Njegovu blizinu, sa svetim strahopoštovanjem. Kad otvorimo Bibliju, naš razum
mora da prizna autoritet koji je veći od njegovog i srce i um moraju da
se poklone pred velikim JA SAM.
Mnogi tekstovi čine nam se teški i nejasni, ali će ih Bog
učiniti jasnim i razgovetnim za one koji se na ovaj način trude da
ih razumeju. Međutim, bez vođstva Svetog Duha uvek ćemo biti
skloni da izvrćemo Pisma ili da ih pogrešno tumačimo. Često
samo čitanje Biblije ne donosi nikakve koristi, naprotiv nanosi i stvarnu
štetu. Kada se Božja reč otvara bez poštovanja i molitve; kad misli i
osećanja nisu posvećeni Bogu, ili nisu u skladu sa Njegovom voljom,
um je zamračen sumnjom; i u toku samog proučavanja Biblije
neverstvo jača. Neprijatelj preuzima upravu nad mislima i predlaže tumačenja
koja nisu pravilna. Kad god se ljudi ne trude, rečju i delom, da budu u
skladu sa Bogom, tada bez obzira na stepen svog obrazovanja — skloni su da
pogrešno razumeju Pisma i zato ne možemo imati poverenja u njihova
tumačenja. Oni koji istražuju Pisma da bi našli protivrečnosti, nemaju
duhovne pronicljivosti. Takvo iskrivljeno gledanje navešće ih da
pronađu razlog za sumnju i neverstvo i u onom što je sasvim jasno i
jednostavno.
Iako oni to možda prikrivaju, pravi razlog sumnje i neverstva u većini
slučajeva jeste ljubav prema grehu. Učenja i ograničavanja
koja sadrži Božja reč nisu dobrodošla oholom srcu koje voli greh, a oni koji ne žele da poslušaju njene zahteve spremni su
da posumnjaju u njen autoritet. Da bismo dokučili istinu, moramo imati
iskrenu želju da je upoznamo i spremnost u srcu da je poslušamo. Svi koji u
tom duhu pristupaju proučavanju Biblije naći će obilje dokaza
da je ona Božja reč i razumeće njene istne koje će ih
učiniti “mudrima na spasenje”.
Hristos je rekao: “Ko hoće njegovu volju tvoriti, razumeće je li
ova nauka od Boga.” (Jovan, 7,17) Umesto da zanovetate i sumnjate u ono što
ne razumete, poslušajte videlo koje vas već obasjava, pa ćete
dobiti i veću svetlost. Hristovom milošću izvršite svaku dužnost
koja vam je dosad bila jasno pokazana, pa ćete dobiti sposobnost da
razumete i izvršite i one koje vam još nisu jasne.
Postoji dokaz koji je dostupan svima — i najobrazovanijima i
najneučenijima — dokaz iskustva. Bog nas poziva da sami za sebe
proverimo istinitost Njegove reči, verodostojnost Njegovih
obećanja. On nam zapoveda: “Ispitajte i vidite kako je dobar Gospod!”
(Psalam 34,8) Umesto da se oslanjamo na nečije reči, treba sami da
ispitujemo. On objavljuje: “Ištite, i primićete!” (Jovan 16,24) Njegova
obećanja će se ispuniti. Ona nikad nisu izneverila, i nikad ne mogu
da iznevere! I dok se budemo približavali Isusu i radovali se u obilju
Njegove ljubavi, sumnja i mrak nestaće pred svetlošću Njegovog
prisustva.
Apostol Pavle kaže da nas Bog “izbavi od vlasti tamne, i premesti u carstvo
Sina ljubavi svoje”. (Kološanima 1,13) A svaki onaj koji je prešao iz smrti u
život može “potvrditi da je Bog istinit”. (Jovan 3,33)
Takava moež da posvedoči: “Bila mi je potrebna pomoć i našao sam je
u Isusu. Svaka moja potreba bila je zadovoljena, utoljena glad moje duše, i
Biblija mi je sada otkrivenje Isusa Hrista. Pitate zašto verujem u Isusa? — zato što mi je On božanski spasitelj! Zašto verujem
Bibliji? — Zato što sam utvrdio da je to glas kojim Bog govori meni!” Mi sami sebi možemo posvedočiti da je
Biblija zaista istina, da je Hristos Božji Sin. Mi znamo da se ne povodimo za
lukavo sročenim bajkama.
Petar opominje svoju braću da “napreduju u blagodati i u poznanju
Gospoda našega i Spasitelja Isusa Hrista”. (2. Petrova 3,18) Kad Božji narod
bude rastao u milosti, sve će jasnije razumeti Božju reč. On
će pronalaziti novo videlo i novu lepotu u njenim svetim istinama. To se
pokazalo u toku istorije Crkve u svim vekovima, i tako će se nastaviti
sve do kraja. “A put je pravednički kao svetlo videlo, koje sve
većma svetli dok ne bude pravi dan.” (Priče 4,18)
U veri možemo gledati u večnost i uhvatiti se za Božje obećanje da
će se ljudski razum razviti, ljudske osobine sjediniti sa božanskima, a
svaka duševna snaga doći u neposrednu vezu sa
Izvorom videla. Mi možemo da se radujemo što će sve što nas je u Božjem
proviđenju zbunjivalo tada biti objašnjeno, da će dobiti svoje
objašnjenje sve što nam je bilo teško shvatljivo; i tamo gde smo svojim
ograničenim razumom nailazili samo na zbrku i izjalovljene namere,
videćemo najsavršeniji sklad. “Tako sad vidimo kao kroz staklo u
zagonetki, a onda ćemo licem k licu; sad poznajem nešto, a onda ću
poznati kao što sam poznat!” (1 Korinćanima 13,12)
|