7

7. Proučavanje Biblije uz duvanski dim

Pošto me je predstavio svojoj ženi i pošto smo malo razgovarali, Cyril je rekao da mi želi objasniti kakve su njegove veze s adventistima sedmoga dana. Vreme mu nije dopustilo da se na poslu upušta u pojedinosti. Sad mi je objasnio da sam još nije član zajednice. ali da redovito odlazi na bogosluženja i da se sledeće subote namerava krstiti.

Bez znanja svoje žene Cynthie, koja je adventista, već više meseci čitao je sve crkvene časopise i knjige što ih je našao u stanu, pa postao marljiv istraživač Biblije. Takođe je proučavao Bibliju zajedno s propovjednikom L. W. Taylorom, uz čiju je pomoć stekao dublje razumevanje Svetoga pisma. I tako je odlučio priključiti se Crkvi.

Cyril je smatrao da bi bilo dobro da Cynthia vodi proučavanja. Meni je odgovarao taj predlog, pa smo biblijsko proučavanje započeli molitvom.

U ono vreme izišao je novi niz tema za proučavanje Biblije s naslovom 28 biblijskih pouka za zaposlene. Cynthia je predložila da se drzimo uputstva. U svakoj pouci nalazilo se oko petnaest do dvadeset pitanja na odredenu temu. Za svaku temu trebalo je oko sat vremena. Budući da mi se dopao taj plan, započeli smo s prvom poukom. Naslov je bio: Božija Reć.

Činilo mi se da smo vrlo brzo prošli tu temu. Obradovalo me sve što sam saznao o Božijim objavama. Druga pouka govorila je o drugom poglavlju Knjige proroka Danila. Tačnije: o usponu i padu velikih svetskih kraljevstva, i o ponovnom Hristovom dolasku na ovu Zemlju. Cyril je predložio da se dogovorimo kad bismo mogli proučavati Danilova proročanstva. Odgovorio sam predlogom da bismo mogli početi odmah. Bili su saglasni, i mi smo nastavili.

Jedan redak iz Biblije uticao je na mene više od svih ostalih: "U vreme ovih kraljeva Bog Nebeski podići će kraljevstvo koje neće nikada propasti i neće preći na neki drugi narod. Ono će razbiti i uništiti sva ona kraljevstva, a samo ce stajati doveka..." (Danilo 2,44)

Pročitavši taj redak, hteo sam znati šta je Danilo još saznao o uspostavljanju Hristovog kraljevstva na zemlji. Cynthia je usmerila moju pozornost na sedmo poglavIje: "A kraljevstvo, vlast i veličanstvo pod svim nebesima dat će se puku Svetaca Svevišnjega. Kraljevstvo Njegovo kraljevstvo je vječno, i sve vlasti služi će Mu i pokoravati se Njemu." (Danilo 7,27)

Cynthia je objasnila da će reči iz Mateja 5,5 - "Blago krotkima, jer će naslediti zemlju!" - tada će doživeti svoje ispunjenje. Otkrio sarn da će pravednici, koji će u to vreme nastanati zemlju, biti preobraženi povodom Hristovog dolaska.

I treću pouku smo završili brzo, tako da mi se činilo kao da smo to obavili pre isteka vremena. Nešto takvo još nikad nisam čuo. Te reči osvojile su moje srce, i ja sam želio čuti još više. "O čemu se radi u sledečoj pouci?" Ne mogu se setiti naslova te pouke, ali dobro pamtim da se u meni probudila tako jaka želja da čujem što Božja Reč govori o tom predmetu da sam osećao kako ih moram nagovoriti da proučimo i tu temu.

Pripalio sam još jednu cigaretu, duboko udahnuo i naglas primetio da bih, ako bi Cyril bio tako ljubazan i ispraznio pepeljaru, bio spreman za još jedan sat. Vratio je pepeljaru a ja sam rekao:"Ne želim da gubimo vreme, kako vas dvoje ne biste išli prekasno na spavanje." Odgovorili su da obično idu na spavanje oko jedanaest.

"Odlicno, sad je tek nešto preko devet. Dobro napredujemo s proučavanjem, zato nemojmo gubiti vreme."

Sećam se njihove reakcije, kao da je bilo juče. Cynthia je upitno pogledala svog muža - bio je mišljenja da nastavimo. U međuvremenu sam već dopola popušio svoju posljednju cigaretu. Upitao sam ih da li bi im smetalo ako zapalim cigaru. To sam činio već po navici, obično onda kad sam imao utisak da sam obavio nešto vredno što je zaslužilo nagradu. A smatrao sam kako je proučavanje Biblije s mojim prijateljima nešto najvrednije što sam uopšte učinio u svom životu.

Cyril je bez oklevanja odgovorio: "Želimo da se kod nas osećaš ugodno. Budi slobodan." Ništa pametnije mi tada nije palo na pamet, i uskoro je soba bila prepuna plavičastog dima. Danas sam čvrsto uveren da je Božji Duh pomogao mojim prijateljima da shvate koliko sam snažno bio vezan za duvan, te da je bilo potrebno da podnesu neugodan dim kako bi me upoznali s Isusom.

Kroz mnoge godine često sam Bogu zahvaljivao za način na koji su njih dvoje savladali tu osetljivu situaciju. Tokom sedam sledećih dana proučavali smo Bibliju svake večeri po četiri sata. Tek kad smo došli do teme "Zdrav način života" postao sam svestan štete koju mi je nanosio duvan, i što su moji prijatelji morali podnositi. Ta tema bila je tek na kraju našeg niza proučavanja.

Kad sam ih jednom upitao zašto su podnosili moje pušenje, Cynthia mi je objasnila: "Bilo nam je drago što si s nama, i kad si prve večeri izrazio želju da ponovo dođeš, odlučili smo da nam tvoje pušenje neće smetati ako želiš proučavati Božju Reč."

Ali vratimo se onome ponedeljku uveče. Iz Božje Reči otkrivale su mi se večne istine i budući da sam hteo što više saznati, zamolio sam za još jednu temu. "Bismo li mogli proučiti još i ovu temu? Posle toga pustiću vas da spavate."

Na njihovim licima očitavalo se da su vrlo iznenađeni. Cyril je rekao: ''Bilo bi dobro kad bismo se sastali neke druge večeri u ovoj sedmici i zajednički proučili ovu temu."

"Nadam se da sutra naveče smem doći kod vas da proučimo sledeću temu - uz pretpostavku da još budem u životu." Imao sam osećaj da bi me demoni mogli smaknuti. Nisam im u potpunosti rekao kako mi je bilo u duši, ali primetili su da je to za mene bilo hitno, te su tako pristali da proučimo tu temu.

One večeri kad smo Roland i ja prvi put posetili dvoranu za obožavanje demona, morali smo se zakleti svešteniku da nećemo nikome ništa reći o onome što smo videli i čuli. Ponovili smo za njim deo zakletve i zapečatili naš zavet polaganim posipanjem tamjana po plamenu crne sveće. Sveštenik je naglasio da to moramo sačuvati u savršenoj tajnosti kako ne bismo izazvali veliki gnjev duhova. Kasnije, na jednom sastanku na kome su obožavatelji demona hvalili bogove, sveštenik je objasnio da se svaki koji razgnjevi duhove nalazi u velikoj opasnosti. Jasnoće radi izneo nam je primer osobe koja se pokazala nevernom u jednoj naizgled nevažnoj pojedinosti. Premda je taj čovek živeo u kući sigurnoj od požara, duhovi su spalili kuću sa svim što je bilo u njoj, uključujuci izdajicu i njegovu ženu. George nam je rekao da je poznavao te ljude. U drugom primeru, nevernog su člana duhovi mučili u njegovom domu. Sve stvari u kući razbijali su o zidove. Pritom su uništili čak i krupne komade nameštaja. Čovek je doživeo šok i dospeo u bolnicu. Skoro je izgubio razum.

Nisam mogao ne misliti na takva iskustva, i zato mi je vreme provedeno u proučavanju Biblije bilo tako važno. Srdačno sam tražio da proučimo četvrtu pouku. Hrabrost kojom sam išao proučavati pod tim okolnostima nije se mogla pripisati mojim ličnim naporima. Danas vidim da je bio direktan rezultat činjenice da mi je tog dana na andom mestu bila ponuđena Božja Reč. A Božja Reč je život. Ona ima moć u toj meri pokrenuti čoveka da je spreman preuzeti na sebe i bes samog kneza tame. Bog je imao nameru da čujem velike istine Njegove svete Reči, i to se ostvarilo. Demonski duhovi nisu to mogli ni na koji način sprečiti.

Odredili smo da ćemo se sutra sastati u sedam sati uveče. Pre nego što sam otišao, zatražio sam od Cyrila da pročita još nešto iz Biblije i da se pomoli. Čitao je reči iz Psalma: “Bog nam je zaklon i utočište, pomoćnik spreman u nevolji. Zato, ne bojite se kad se Ijulja zemlja. Kad se brda ruše u more. Nek buče i besne valovi morski, nek bregovi dršću od žestine njihove: s nama je Jahve nad Vojskama, naše je utočište Bog Jakovljev.” (Psalam 46,1-4)

Na samom odlasku, ruka mi je već bila na kvaki, hteo sam od Cynthie čuti naslov sledeće teme. Naslov jedne od sledećih tema bio je: Stanje umrlih.

S nestrpljenjem sam očekivao to proučavanje. Istini za volju, nije me toliko mučilo nestrpljenje kao pitanje hoću li u utorak u devetnaest sati uopšte biti živ. Zaista sam očekivao da će me te noći posetiti duhovi – a protiv njih nisam imao nikakvog oružja za odbranu. Međutim, nisam se bojao smrti. Gospodnji Duh blagoslovio je moj život – Isusovom zaslugom.

Dok sam ležao u krevetu, mislio sam na reči iz Biblije što ih je Cyril pročitao. Uskoro sam začuo budilnik. Bio je utorak ujutro – još malo pa moram na posao. I danas mi reči iz 46. psalma mnogo znače, jer su me naučile da gledam u Boga, koji je početak života i izvor svake sile. On može promeniti i najbeznadežnije stanje, i na divan način osloboditi bespomoćnoga iz ruku neprijatelja.

< 6. Poglavlje Sadržaj 8. Poglavlje >