| < 9. Poglevlje | Sadržaj | 11. Poglavlje > |
Vreme za bitku
Petnaest minuta koji menjaju život
Učenje biblijskih stihova napamet
Slušati kako Bog govori
Razvijanje duhovnog sluha
Božji sveti koncept molitve
MOLJENJE
Moj lični plan vojevanja
Uspešno ratovanje znači neuporedivo više od ratne opreme i oružja. Svaki veliki vojskovođa instinktivno zna da će bitka biti izgubljena iako su ratnici možda dobro obučeni u rukovanju oružjem, ali nisu teorijski i praktično savladali pravila ratovanja i naučili da svoje napore koordiniraju s aktivnostima drugih vojnika. Kao ratnik molitve, ti se moraš obučiti da savladaš strategije i taktiku božanskog ratovanja. Istovremeno, u ovome se moraš tako disciplinovati da po tome automatski postupaš i u žaru bitke.
Ovo poglavlje ima praktičnu namenu, budući da se bavi nekim osnovnim postupcima i taktikom u molitvi. Nekim hrišćanima duhovna disciplina i ratne “vežbe” brzo prelaze u dosadu, radije dopuštajući da im duhovni problem dostigne kritičku tačku, a onda ih emocije nagone na molitvu. Najčešće su to emocije straha, krivice, sumnje, panike i razočaranja. S druge strane, što je ratnik iskusniji i zreliji, to će u svoje molitveno iskustvo unositi više smirenosti, pouzdanja, nade i radosti. Zato ćemo sada govoriti o osnovnoj taktici molitve.
Jedna anketa iz Sjedinjenih Država pokazuje da prosečni hrišćanin dnevno provodi prosečno jedan minut na molitvi. Znači, ako verujemo da je “molitva disanje duše”, zaključićemo da nas okružuju ljudi koji gotovo da uopšte ne dišu. Zamislite da ste otišli u crkvu, a đakoni iznose na podijum govornika koji je tokom prethodne sedmice disao samo sedam minuta. Koliko će snažne duhovne pomoći, po vašem mišljenju, on moći da vam pruži?
Molitvene bitke iziskuju vreme — vreme za unošenje reda u svoje molitve, za pronalaženje biblijskih tekstova koji će poslužiti kao podrška našim traženjima u molitvi, da iznesemo svoje molbe pred Boga i slušamo kako nam odgovara, upućujući nas i savetujući. Pitanje glasi: Koliko vremena? Jedan minut dnevno zasigurno nije dovoljan. Na drugoj strani, znam hrišćane koji provode i po šest sati dnevno na molitvi, zanemarujući svoje porodične obaveze, samo da “završe” svoje molitvene aktivnosti. Negde između te dve krajnosti nalazimo optimalnu količinu vremena. Ako nisi proveo mnogo vremena u molitvi, a želiš da počneš sada, predlažem ti kao cilj petnaest minuta dnevno, za početak.
Petnaest minuta provedenih u ličnoj molitvi svakoga dana, može da izmeni tvoj život! Naše iskustvo u pružanju pomoći ljudima da uspostave dinamičan život molitve, pomoglo nam je da napravimo jedan nacrt za organizovanje vremena za molitvu. Shvatimo sledeće: ovo je samo koncept za početak, a ne program za paradni strojevi korak. S rastenjem u molitvi, vreme predviđeno za molitvu prilagođavaćeš u skladu s premeštanjem naglaska u tvom životu molitve. U svakom slučaju, možda će ti biti od koristi da se držiš ovog koncepta, sve dok ne stekneš više znanja i opuštenosti u okviru sistematskog života molitve.
Bog nas upućuje i kaže: “Utolite i poznajte da sam ja Bog” (Psalam 46,10). Tako je naš prvi korak u molitvi da “utolimo”, zaćutimo, da postanemo tihi i da sačekamo da se utiša buka onoga što nas u životu odvraća od molitve, kako bismo mogli da čujemo Božji glas.
1. Otpočni svoje tiho vreme molitve (30 sekundi).
To je kratka molitva za razumevanje, u pripremi za čitanje Božje Reči.
2. Načini pauzu za tiho pripremno razmišljanje (30 sekundi).
Tiho razmišljaj o stihu koji si odabrao za svoj zlatni stih za tu sedmicu. Ponovi ga naglas nekoliko puta, naglašavaj ključne reči, čime on postaje razumljiviji. Biraj stihove koji se uklapaju s tvojim specifičnim potrebama — stihove koji će ti pomoći na polju duhovnog rastenja.
3. Čitaj Bibliju (5 minuta).
Izbor biblijskog teksta za čitanje izvršiće presudan uticaj da tvoje proučavanje bude korisno i smisleno. Tu nam se daju sledeće mogućnosti:
a. Tematsko proučavanje:
Pođi u dubinsko izučavanje teme za koju si zainteresovan. To se obično radi uz pomoć konkordancije ili tematskog indeksa Biblije. To proučavanje može se rasporediti na duži period vremena tako što ćeš svakoga dana uzimati po jedan stih. Evo nekih tema koje bi se mogle preporučiti:
¨ Drugi Hristov dolazak
¨ Znaci vremena
¨ Vera
¨ Opravdanje
¨ Posvećenje
Možda ćeš na svaki od pomenutih predmeta potrošiti po jednu sedmicu ili više. Ako želiš da istražuješ po temama, biće ti potreban neki priručnik, za nalaženje različitih tekstova na datu temu.
b. Proučavanje iz knjige:
Izaberi neku od biblijskih knjiga i proučavaj je kao celinu. Svaka knjiga razrađuje mnoštvo različitih tema. Važno je imati pri ruci komplet komentara i, možda, bibiljski rečnik, kako bi lakše došao do značenja reči i saznao više o mestima koja se pominju u knjizi. Ti priručnici će ti ujedno pomoći i da uočiš pozadinu knjige i da se informišeš o vremenu u kojem je bila pisana.
c. Metod stih po stih:
Izaberi jednu glavu i proučavaj je metodom stih po stih. Pokušaj da razumeš gramatičku konstrukciju stihova. (Strongova konkordancija u zadnjem delu sadrži jevrejske i grčke leksikone, čije se odrednice vezuju za broj koji je odštampan uz svaku reč.)
Bez obzira za koji se pristup opredeliš, imaj na umu da su doslednost i atmosfera očekivanja dva značajna elementa vežbanja u tvojim proučavanjima. Ne dozvoli da ti pritisak drugih aktivnosti otima delove vremena koje si predvideo za proučavanje.
Otvori um i srce, u iščekivanju da ti Sveti Duh utisne i protumači značenja.
4. Beleži zapažanja i primeni na svoj lični život (3 minuta).
Započni novi dnevnik ili knjigu proučavanja, u koje ćeš upisivati ono što čitaš, uključujući u te svoje beleške šta tebi lično znači ono što proučavaš, kao i ono što si saznao. Razmišljaj o onome što čitaš i analiziraj u mislima njegovo značenje. Upotrebi simbole ili šifre, da bi njima označio stihove ili ideje. Na primer:
* = tekst za tiho razmišljanje toga dana
N = za učenje napamet
V = veličanje Boga
P = priznavanje učinjenog greha
Z = izražavanje zahvalnosti
T = za traženje od Boga u molitvi
D = za dalje proučavanje
5. U svom proučavanju i produbljivanju, postavi sebi pet pitanja:
a. Ima li ovde neki greh koji treba da priznam?
b. Ima li ovde neko obećanje na koje treba da se pozovem?
c. Ima li ovde neki stav koji treba da menjam?
d. Ima li ovde neka zapovest koju treba da ispoštujem?
e. Ima li ovde neki primer koji treba da sledim?
Stavi na papir svoja razmišljanja i potrudi se da tvoje primene budu lične, konkretne i merljive.
6. Provedi vreme u molitvi (2 minuta).
Traži Božje vođstvo za taj dan. Uputi Bogu svoje posebne molbe i iznesi mu svoje potrebe.
7. Obnovi svoj zlatni stih i razmišljaj o njemu (4 minuta).
Obnovi zlatne stihove iz prethodnih sedmica, uz pomoć indeks-kartica.
8. Završi svoje tiho vreme, ali nastavi svoj dan u molitvi s Bogom.
Stavi ovaj koncept na ozbiljnu proveru tokom najmanje jednog ili dva meseca.
Isus nam je rekao da je jedan od zadataka Svetoga Duha “napominjanje” Božjih reči (Jovan 14,26). Kaže psalmista: “U srce svoje zatvorio sam Reč Tvoju, da ti ne grešim” (Psalam 119,11). “Slaganje” biblijskih tekstova u tvome umu i srcu za tebe kao ratnika molitve od životne je važnosti. Konačno, ne možemo očekivati da nam Sveti Duh napominje nešto što u svoj um nikada nismo ni stavili.
U većini slučajeva, citati se lakše zaboravljaju nego same reči stihova. Dobar sistem obnavljanja stihova može nam olakšati rešavanje tog problema. Jedan od načina da se citati zapamte je ispisivanje teksta zajedno sa citatom. Upiši to, ili otkucaj mašinom na indeks karticu, a samu karticu stavi na veliku alku (perforirane kartice već postoje i u takvom obliku da se mogu štampati na većini današnjih kompjuterskih štampača). Na taj način te svoje tekstove možeš nositi svuda sa sobom.
Imaj na umu da se jedan stih ne može smatrati istinski naučenim napamet, ako se događa da ga zaboraviš.
Učenje stihova napamet, samo po sebi, nije tvoj prvenstveni cilj. Živi sa datim stihom svakoga dana, sve dok on ne prožme tvoj um i dok ne počne da utiče na način kako razmišljaš i postupaš. Dobar metod obnavljanja stihova osnov je dobrog učenja napamet. Pamćenje biblijskih stihova zahteva doslednost. Nametni sâm sebi odgovornost tako što ćeš voditi urednu evidenciju svojih stihova i što ćeš ih obnavljati jednom nedeljno. Jedan stih nedeljno = trinaest stihova tromesečno = pedeset dva stiha svake godine. Kako se poboljšava tvoja sposobnost pamćenja, moći ćeš da učiš napamet po dva stiha nedeljno, a onda i više, kako postaješ veštiji i spretniji u učenju napamet.
Imaj na umu Pavlove reči iz Poslanice Filibljanima: “Sve mogu u Isusu Hristu koji mi moć daje” (Filibljanima 4,13). To podrazumeva učenje napamet biblijskih stihova i “zatvaranje” Božjih reči u svoje srce!
Dok je moja kćerka Dijana bila još mala beba, imao sam običaj da rano jutrom, pre odlaska u kancelariju, ulazim u njenu sobu. Ako je bila budna, odlazio bih do kolevke, naginjao se prema Dijani i pevao joj. Prepoznavala je moj glas, gukala je, smejala se. Zašto? Zato što je slušala poznat glas. Na neki čudesan i divan način znala je da sam joj ja tata. Bio sam neko ko je voli.
Molitva je osnovni način komuniciranja između Boga i tebe. Ako nikada do sada nisi čuo kako ti Bog govori, onda te, s tvojim napredovanjem u molitvi, očekuje jedno divno iskustvo. Bog od svega najviše želi da komunicira s tobom. On ima mnogo toga da ti ispriča i objasni, uključujući i svoju volju za tebe baš toga dana. On je za tebe pripremio reči ljubavi, ohrabrenja i vođstva.
Da li si se nekad pitao kako je Isus tačno znao kuda treba da ide i šta da radi određenog dana? Iz sata u sat bio je u kontaktu sa svojim nebeskim Ocem i tokom celoga dana primao od Njega uputstva (Jovan 8,26.27). Učio je učenike i narod, lečio, propovedao i održavao lične kontakte — a sve je to bilo rezultat Njegove bliske zajednice s Ocem. Ako je tako bilo s Isusom, koliko je više nama potreban taj lični dodir s našim nebeskim Ocem, da bismo primali ista uputstva u svojim svakodnevnim aktivnostima. Velika potreba svakog hrišćanina su duhovne uši. Dar slušanja je u podjednakoj meri dar Duha kao i dar govorenja.
Ima tri načina na koje možemo uspostaviti dodir s Bogom i s Njime komunicirati:
1. Idi tamo gde se Bog nalazi: Reći ćeš: Bog je svuda. To je tačno — On je sveprisutan, On jeste svuda. Biblija kaže: “Bog je Duh; i koji mu se mole, Duhom i istinom treba da se mole” (Jovan 4,24). Bog živi u carstvu [realm of] Duha i ako želiš susrete i razgovore s Njim, moraš naučiti da živiš u carstvu Duha. Moraš naučiti da se usredsređuješ na ono što je duhovno. Traži od Boga da te nauči da živiš sve doslednije u duhovnom svetu u kojem se On nalazi — i gde ćeš ga uvek naći.
2. Napiši mu pismo: Svaki vernik treba da vodi dnevnik predanja Bogu. U svoj dnevnik upisuj svoja duhovna opažanja i osećanja — i svoje izraze ljubavi prema Bogu. Kada šalješ pismo, obično čekaš odgovor povratnom poštom. Kada Bogu napišeš pismo u svom dnevniku, sedi tiho, bez ikakvog odvraćanja i osluškuj Njegov odgovor.
3. Telefoniraj mu besplatno: Molitva te “spaja” s Bogom, kao što te telefon spaja s prijateljem. Molitva je besplatna telefonska veza sa slavom neba. Na telefonu molitve izražavaš Bogu svoje želje i potrebe, a onda pažljivo osluškuješ Njegov odgovor. Kada si “na vezi” s Bogom u molitvi, slušaćeš i reči koje On tebi upućuje.
Da bi molitva bila delotvorna, mi je moramo upućivati po božanskom konceptu. Mnoge molitve ostaju neuslišene zato što ne ispunjavaju uslove koji omogućavaju Bogu da ih usliši. Prema tome, pokušajmo da analiziramo ono čemu nas je Hristos učio o zakonima molitve: “Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se” (Matej 7,7). Ovde imamo uzlaznu skalu i u njoj nalazimo:
1. Jednostavne reči moljenja (ištite).
2. Smiren stav traženja.
3. Snažno, neprekidno kucanje.
Pozabavimo se neposrednije ovim koracima:
Jednu od najlepših priča koju sam ikada pročitao o molitvi izneo je pastor Čo iz Seula u Koreji, koji je osnovao najveću crkvu na svetu, sa ženskim molitvenim grupama. U ranom periodu svoje službe dr Čo je verovao da će Bog uslišiti njegove molitve. Dve stvari su mu bile stvarno potrebne: bicikl (nije bilo drugog načina da obilazi svoje vernike), i pisaći sto, za koji može da sedne i piše svoje propovedi.
Zato se molio za bicikl i za sto. Molio se usredsređeno — prvo sedmicama, a onda mesecima — sve dok mu srce nije bilo ispunjeno sigurnošću da Bog odgovara na njegovu molitvu.
Jednoga dana kad je ustao da propoveda, rekao je: “Bog mi je dao bicikl, a dao mi je i pisaći sto!”
Posle propovedi pozvao je tri studenta seminara da pođu s njime njegovoj kući. Prvo što su studenti hteli da vide, bili su bicikl i pisaći sto — ali nisu videli ništa od toga.
“Čini mi se da si rekao da ti je Bog dao novi bicikl i pisaći sto”, reče mu jedan od njih.
“Jeste, dao mi je, dao mi je!”, odgovori pastor.
“Pa, gde su onda?”, upitaše ga studenti.
“Evo baš ovde”, odgovori dr Čo, tapkajući se po trbuhu. “Ti predmeti rastu baš ovde, a kada bude bilo Božje vreme, oni će se pojaviti.”
“Hoćeš li da kažeš”, rekoše studenti, “da si u drugom stanju sa stolom i biciklom?”
“Tačno. Kada žena očekuje bebu, ona je nosi u sebi devet meseci — a onda je rađa. Ono što sam tražio u molitvi raste ovde, unutra.”
Studenti pomisliše kako je sve to samo proizvod pastorovog vedrog raspoloženja — pastor u drugom stanju, očekuje bicikl i pisaći sto! Priču su proneli dalje, pa su ljudi počeli da zbijaju šale i da se smeju, pokazujući na trbuh dr Čoa i pitajući: “Kada će se roditi tvoj bicikl i pisaći sto?” Ali dr Čo je nastavio da se moli za bicikl i za pisaći sto.
Jedne večeri, dok se molio, Bog ga je pokrenuo da se moli za sasvim određeni bicikl i sasvim određeni pisaći sto, baš kakve je želeo. I tako se pastor Čo molio: “Želim američki bicikl s deset brzina i filipinski pisaći sto od mahagonija.”
Pre isteka te sedmice, dr Čo je dobio američki bicikl s deset brzina i filipinski pisaći sto od mahagonija. Sada su ljudi koji mu se do tada smejali mogli da vide konkretne rezultate njegove precizne molitve.
Mi svoje molbe moramo uvek podrediti Njegovoj volji. Ali ako smo u molitvi pokrenuti da se molimo za sasvim određene stvari koje se nalaze u okviru Njegove volje, izražene u Njegovoj Reči, i utisnute u naše misli dejstvom Duha, mi možemo biti uvereni da će On i uslišiti naše molitve tačno u skladu s tim kako smo se molili.
Biblija kaže da je Bogu više stalo da nam daje dobre darove, nego nama da dajemo darove svojoj deci. Što su određeniji zahtevi naše dece, to će biti određeniji darovi koje dobijaju.
Kada od Boga nešto tražiš, budi spreman za Njegov odgovor. Kada se moliš, otvori svoje srce i um i odloži sve druge poslove. Otvori Bibliju i “preseli” svoj um u područje duhovnog. Stav opušten i pun pouzdanja omogućiće da kanal prijema ostane čist. Iznesi Bogu potrebe koje su ti na srcu i očekuj odgovor. Budi uvek spreman za odgovor. Bog nam odgovara na tri načina:
1. Da
2. Ne
3. Čekaj
Mi moramo biti spremni za svaki odgovor koji nam Bog daje, znajući da se on uvek temelji na onome što je najbolje za nas. Možda u početku i nećemo misliti da je takav odgovor najbolji, ali se na kraju uvek pokaže da je Božja volja bila najbolja za nas.
Seti se, takođe, kada ti Bog uputi negativan odgovor, da on tada obično ima spreman drugi, bolji odgovor. Pažljivo očekuj Njegov bolji odgovor (Efescima 3,20). Evo nekih mogućih razloga za davanje negativnog odgovora:
1. Molba nije u skladu s Božjom voljom (Matej 6,10).
2. Neposlušnost (5. Mojsijeva 1,42-45).
3. Da bi Bog mogao da pokaže milost (Priče 21,3).
4. Ljudsko nestrpljenje s Božjim određivanjem vremena (Jevrejima 11,6/II).
5. Čovekova tvrdoglavost (Zaharija 7,11-13)
6. Nepriznati greh (Psalam 66,18).
7. Neverstvo (Jevrejima 11,6/I).
Bog ponekad kaže, “Čekaj!” Čekanje spada u red onoga što nam je najteže da prihvatimo. Mi smo vrlo nestrpljivi i živimo u eri brzih rešenja. Želimo da se sve ostvari juče. Nama koji živimo u ovoj stresnoj, “instant”-generaciji, koja sve hoće odmah, čekanje biva utoliko teže. Odlaganje može biti pitanje danâ, nedelja, meseci ili godina. Mi, u tom vremenu, odlaganje moramo prihvatiti kao Božji odgovor.
Znao sam čoveka koji je patio od teškog oblika artritisa trideset osam godina. Molio se on, molila se crkva, molio se i svaki propovednik koga je bolesnik poznavao, ali je izgledalo kao da od odgovora nema ništa. Na kraju je rekao: “To ne može da traje u beskonačnost.” To je bio njegov odgovor. Bog mu je dao sposobnost da trpi odlaganje. Bog uvek, zaista uvek leči. Slušajte Jakovljeve reči: “I molitva vere pomoći će bolesniku [spasiće bolesnika], i podignuće ga Gospod; i ako je grehe učinio, oprostiće mu se” (Jakov 5,15). Ovo je trostruko obećanje, a Bog svoje obećanje nikada nije prekršio.
1. Bolesnik dobija spasenje
2. Bog ga podiže (izlečenje)
3. Gresi su mu oprošteni.
Izlečenje — podizanje — može doći u vreme molitve, kasnije, ili prilikom vaskrsenja. Bog će ih uvek, neizostavno, podići i izlečiti. Imaj na umu da molitva sadrži:
1. Moju molbu
2. Njegov odgovor
3. Moju poslušnost
Kada Bog kaže “Čekaj!”, On možda ima na umu da ti nisi spreman za odgovor. Možda smatra da to ne odgovara životnim okolnostima drugih osoba na koje se to još odnosi. Ili možda taj Njegov odgovor znači da iz drugih, nama nepoznatih razloga, On nije voljan da to sada učini — da taj čas u Njegovom planu još nije nastupio. Bez obzira za šta se opredeli, Njegova mudrost to sve vodi.
Ratnici molitve, ovo je samo mali deo osnovnih strateških postupaka koje ćete naučiti u ratovanju molitvom. Božji Duh će vam pokazivati još više, ukoliko budete napredovali u vežbanju i iskustvu molitve. Kasnije ćemo razmotriti pitanje o tome kako možeš sopstvene sposobnosti da udružiš, kombinuješ sa sposobnostima drugih ljudi i da na taj način umnožiš snagu svoje molitve. Za sada je potrebno samo da — počneš. Imaj na umu da uživaš saradnju Svetog Trojstva — Oca, Sina i Svetoga Duha — u molitvi i u razvijanju tih sposobnosti. Jedini način za početak jeste — krenuti.
(Sledeći spisak treba da ti pomogne u razmišljanju o načinima za poboljšavanje kvaliteta, sadržaja tvog vremena za molitvu. Spisak nema za cilj izazivanje osećaja krivice niti da natera svakoga da se moli na isti način. Hrišćani određuju i primenjuju period za ličnu molitvu na način koji najbolje odgovara njihovoj posebnosti i njihovom načinu života. Zaokruži svoj odgovor na svako postavljeno pitanje.)
1. Svoj period zajednice s Bogom u molitvi započinjem kratkom molitvom.
DA NE
2. Intenzivno, u tišini, razmišljam o određenom biblijskom stihu u svom periodu molitve.
DA NE
3. U svom periodu molitve provodim određeno vreme u čitanju Božje Reči.
DA NE
4. U svom periodu zajednice s Bogom u molitvi trudim se da steknem duhovna opažanja, da izvršim određene lične primene i da to sve zapišem.
DA NE
5. Proučavajući Božju Reč, postavljam sebi sledeća pitanja:
Postoji li greh koji treba da priznam?
DA NE
Ima li ovde neko obećanje na koje treba da se pozovem?
DA NE
Ima li ovde neki stav koji treba da menjam?
DA NE
Ima li ovde neka zapovest koju treba da ispoštujem?
DA NE
Ima li ovde neki primer koji treba da sledim?
DA NE
6. U svoj dnevnik upisujem svoje odgovore na navedenih pet pitanja.
DA NE
7. Svakoga dana provodim prosečno __________ minuta u molitvi.
8. Obnavljam biblijske zlatne stihove od prethodnih sedmica u vreme svog vremena za molitvu.
DA NE
9. Tokom dana održavam atmosferu molitve.
DA NE
10.Gledajući ovaj spisak, zaključujem da svoj život molitve mogu da unapredim na sledeće načine:
